O evoluciji jezika

„Jed­nu od mi­ste­ri­ja (u na­ve­de­nom smi­slu reči) za Čomskog je pred­sta­vlja­lo i ’po­re­klo i evo­lu­ci­ja je­zi­ka’. Za nje­ga je to bi­lo pi­ta­nje za ko­je ne po­sto­ji od­go­vor (’a ho­pe­less qu­e­sti­on’). Ne­re­al­no je, na­i­me, bi­lo očekivati da se na ade­kva­tan način može ob­ja­sni­ti nešto što je ’...so com­plex and in­for­ma­tion – rich as hu­man lan­gu­a­ge, which it self is a gift of God and part of man’s ha­ving been cre­a­ted in His ima­ge’
Ako se uz ova­kav stav Čomskog (iz se­dam­de­se­tih go­di­na prošlog ve­ka) do­da i ’pro­pis’ Pa­ri­skog lingvističkog društva još iz 1866. go­di­ne, pre­ma ko­me se za­bra­nju­je sva­ko raz­ma­tra­nje / proučavanje pro­ble­ma po­re­kla je­zi­ka, on­da po­sta­je sa­svim ja­sno zašto je ovaj fe­no­men ostao ta­ko (vr­lo) du­go na mar­gi­na­ma in­te­re­so­va­nja lin­gvi­sti­ke, od­no­sno in­ten­ziv­ni­jih lingvističkih istraživanja.

Po­me­nu­ta ’za­bra­na’ bi­va ’uki­nu­ta’ de­ve­de­se­tih go­di­na prošlog ve­ka, sa po­ja­vom ra­do­va Bi­ker­to­na (D. Bic­ker­ton: Lan­gu­a­ge and Spe­ci­es, 1990) i Pin­ke­ra i Blu­ma (S. Pin­ker / P. Blo­om: Na­tu­ral lan­gu­a­ge and na­tu­ral se­lec­tion, 1990).“ (из ауторовог Увода)