Од Дучића и Бојића до данас, српски песници често су се враћали Византији, чија је традиција извршила огроман утицај на уобличавање српског историјског и културног идентитета. Али везе које нас спајају са Византијом вероватно нико није осетио дубље и истанчаније од Ивана
В. Лалића у овој збирци, писаној крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, која садржи антологијски низ од десет песама с насловом „Византија” и која се сада први пут самостално објављује.