Novo groblje

Pesnički svet Milice Špadijer vešto balansira između nasilja i ljubavi, smrti i smeha, svakodnevice i bajke; štaviše, sve se to u knjizi Novo groblje nastavlja jedno na drugo i nadopunjuje. Može se s punim pravom reći da sve ono što čitaoci vole u prepoznatljivom pesničkom izrazu Milice Špadijer u Novom groblju doseže do novih vrhunaca, i da je njena varijanta tzv. novog čitanja tradicije i njena rekontekstualizacija nesumnjivo jedna od autentičnijih u savremenoj srpskoj poeziji.

U generaciji koja lako i mnogo piše, a teško se(be) izražava, Milica Špadijer nalazi svoj glas – glas koji donosi teško pomirljive suprotnosti: klasično obrazovanje i svakodnevicu, kritičnost građanke i gotovo dečje jezičke i misaone reflekse; samosvest angažovane žene i zaigranost, humor i ispovednost (Ja sam strašna žena / Večno uplašena); potrebu da se bude u svetu i svet intime, otvorenost ka konfuznom šumu postmodernog sveta i nacionalni osećaj... Upravo onako kako se ta summa mnogobrojnih protivrečja obznanjuje jednim trostihom pesnikinje: I autorefleksija / Nesigurnost /I vera u stvarnost.

Đorđe Matić

Milica Špadijer se ovom knjigom uvrstila u red pjesnika sveštenika, proroka, onih koji kroz svoje ja govore i naš život. Na tragu savremene helenske poezije, Uskrs je u „Novom groblju” stalni motiv i nikada tema već perspektiva. I čeka nas „Autobiografija” – antologijska pjesma savremene srpske poezije čija jezgrovita semantika, rima koja je od onih za koje znamo da oduvijek počiva u dubini jezika i autobiografska sposobnost metafizičkog krokija zovu da pročitamo novu zbirku poezije žene koju prsti peku kad se krsti.

Darko Ristov Đogo