Ноћу под каменим мостом

ЛЕО ПЕРУЦ – НОЋУ ПОД КАМЕНИМ МОСТОМ Ноћу под каменим мостом најтачније би се могао описати као роман о старом Прагу састављен од уланчаних приповедака које се могу читати засебно, али прави смисао стичу тек када се посматрају као целина: прва прича поставља пред читаоца загонетку која ће бити разрешена тек у последњој. Притом се аутор ослања на класичну форму новеле као језгровите приповести о једном необичном догађају, тако да се, парадоксално, овај врло модерни роман на први поглед састоји од врло старомодних приповести.
Историјске личности попут цара Рудолфа ИИ, рабија Лева или Валенштајна овде су смештене у фантастични оквир – Перуц грађу црпе не само из историје, већ и из предања везаних за прашки гето и кабалистичке традиције. Поједине приче, попут Отетог талира или Куге у јеврејској четврти , на нов начин обрађују мотиве познате из бајки и легенди. Друге, попут Цареве трпезе или Валенштајнове звезде , пружају необичан и често притајено хумористичан поглед на кључне тренутке чешке историје с краја шеснаестог и почетка седамнаестог века. Треба, међутим, нагласити да је Ноћу под каменим мостом стваран од 1924. до 1951. године и да над овим делом лебди сенка холокауста; Перуц га нигде не помиње експлицитно, али из ових приповедака – и љупких и језивих, и романтичних и узбудљивих – провејавају горчина и туга за неповратно изгубљеним јеврејским Прагом. Ноћу под каменим мостом одиста представља литерарно завештање и опроштај од света који више не постоји.