Noćno nebo sa izlaznim ranama

Zbirka "Noćno nebo sa izlaznim ranama" zapanjujući je uvod u mladog pesnika koji piše sa sigurnošću i ranjivošću. Visceralne, nežne i lirske, brze i okretne, ove pesme se nepokolebljivo suočavaju sa nasleđem nasilja i kulturne izmeštenosti, zadržavajući pritom poziciju zadivljenosti pred svetom. (Obrazloženje Vajting nagrade 2016)

Preveo s engleskog: Nikola MatićU ovim pesmama postoji snažna emocionalna struja koja izvire iz iskrenosti i otvorenosti gospodina Vuonga, kao i iz njegove sposobnosti da zabeleži specifične trenutke u vremenu ne samo sa fotografskom jasnoćom već i sa osećajem prolaznosti svih zemaljskih stvari.

Reč „telo” se ponavlja u mnogim pesmama, označavajući krhkost ljudskog života i ustrajnu činjenicu smrtnosti, ali takođe i mogućnosti strasti. Drugi lajtmotivi koji lebde muzikalno kroz ovu knjigu tiču se napetog odnosa između očeva i sinova, izbegličkih prelazaka okeana i moći reči da prizovu i dočaraju.

(Mičiko Kakutani, Njujork tajms)
U vreme kada su pesnici pomireni s time da od dosade prave robu, on nas podseća da ograničenja intimnosti predstavljaju uzbudljivo pograničje i da najurgentnije komunikacije počinju spuštanjem odbrane.

(Džef Ngujen, Rampus)
Postoji dečak koji klečiu kući u kojoj su svaka vrata razvaljenaka letu. Postoji pitanje od koga mu rđajezik. Nož koji dotičetvoj prst zaglavljen u grlu.

Najdraži Oče, šta biva sa dečakomkoji više nije dečak? Molim te -

šta biva sa pastiromkada su ovce kanibali?