При осврту на Његошеву писмописну оставштину, добија се утисак да је овај вид Његошевог стваралаштва по много чему посебан и то не само у поређењу са писмописима других књижевних посленика већ и у поређењу са његовим укупним књижевним делом. „Ако пођемо од хронолошког оквира, уочавамо да се Његошева преписка може подијелити на три фазе. Прва фаза обухвата период од 1828. до 1836, друга од 1836. до 1843, а трећа траје од 1844. до 1851. године. Као одраз једног времена, ови трагови писмене комуникације освјетљавају генезу Његошевог поетског, али и владарског надахнућа...“