Autor: Prof. dr Miloje M. Rakočević
Strana: 236
► Ostali detalji

„Autor nam otkriva i dokazuje da je Božanska srazmera (zlatni presek) jedini prirodni način deljenja realne beskonačnosti na unutra koji nas kroz Periodni sistem hemijskih elemenata, preko genetskog koda, vodi do univerzalnog genetskog koda što nazad stvara besmrtnu poeziju Homera, Dantea, Njegoša… Rakočevićev rad smatram najjasnijim teorijskim ukazom na matematičku osnovu jedinstva Bića Sveta, umetničkog stvaranja i tajne života, a to jedinstvo, pokazuje se, nije samo metafizičko već je itekako i fizičko. Materija proizlazi iz Duha. Tako je nastala i ova knjiga.“

Velimir Abramović

* * *

ЊЕГОШЕВО „СОГЛАСИЈЕ ОПШТЕ“: ЈЕДИНСТВО ПОЕЗИЈЕ И НАУКЕ

(Једно другачије разумевање Његошевог стваралашгва)

У наше данашње актуелно време, након четврт века, поново пуцају шавови између могуће линије – могућег додира књижевности и науке. Реч је о поновљеном издању двотомне књиге проф. др Милоја М Ракочевића Његошев исконски логос. [Прво издање: први том 2000, други 2003, у издању Интерпреса; друго издање: први том, крајем 2023. и други, крајем 2024, ННК Интернационал, Београд (Пут за Овчу 56г; тел. + 381 64 1161647.]

Ствар је међутим „закувана“ знатно раније. Године1988. Научна књига из Београда објавила је научну студију професора Ракочевића Гени, молекули, језик, а већ следеће 1989. године, један од најпознатијих књижевних часописа у тадашњој Југославији – Књижевност – објавио му је чланак о Његошевом делу, са насловом: „Његошева хармонија речи и бројева“ и поднасловом: „Тополошки модел генетског кода кључ за тумачење Његошевог дела.“

Оваква објава била је колико неочекивана, толико и невероватна, па је Редакција Часописа, заједно са Културно-просветном заједницом Србије организовала расправу за Округлим столом на коју су позвани најкомпетентнији ствараоци – књижевници и теоретичари књижевности из целе Југославоје. [Из те расправе касније ће проистећи предговор првом тому књиге из пера др Драшка Ређепа и другом, из пера проф. др Велимира Абрамовића, са поговором проф. др Звонимира Дамјановића.]

Објављивањем књиге Гени, молекули, језик и предочавањем да је тополошки модел генетског кода кључ за тумачење Његошевог дела заправо је речено – што отворено, што скривено – да су природни кодови изграђени на истим оним обрасцима на којима је изграђен и природни говорни језик; штавише, да постоје и такви књижевни ствараоци који су структуру и композицију својих дела усагласили са структуром и композицијом природних кодова.

И одмах да кажемо, овде се (према тумачењу проф. Ракочевића) не ради ни о каквој нумерологији, нити о бројевима у аритметичком смислу (мада је аритметички смисао формално увек присутан), већ о квантитетима као карактеристикама логичког и сваког другог простора:

Ја сам један који стварат могуи који сам свемогућством вјенчан;

једноме је све покорно мениу просторе и за просторима;

(Луча, III, 45-48.)

Све нек краче својијем временом,кога вјенчах на бесамртијетренућ су му в’јеках милиони.

Кораци су моји божествени,но ја могу то назват простором.

(Луча, III, 146-150.)

Не ради се ни о томе да је Његош неколико деценија унапред могао ишта знати о структури и композицији природних кодова. [Његош је умро 1851. године, а откриће Периодног система хемијских елемената (ПСЕ), од стране Мендељејева, догодило се 1869. године, и откриће структуре ДНК, као основе генетског кода, 84 године касније.]

Кад је већ тако, поставља се питање откуд Његошу таква знања и сазнања? Књига Његошев исконски логос, у два тома, на више од 400 страница, презентује строге чињенице којима се доказује да то тако јесте, да је структура и композиција Његошевих главних гела (у првом триптиху: Глас каменштака, Свободијада и Огледало српско, и у другом: Луча микрокозма, Горски вијенац и Лажни цар Шћепан Мали), mutatis mutandis, иста она коју налазимо у структури и композицији генетског и хемијског кода. [Професор Ракочевић је једини хемичар на свету који ПСЕ сматра хемијским кодом.]

То тако јесте, али и даље остаје питање откуд Његошу таква знања и сазнања? Што у првом, што у другом тому књиге Његошев исконски логос дат је и велики број чињеница које говоре о богатству Његошеве библиотеке, како књигама из старијих раздобља развоја цивилизације (Вавилон, Египат, Грчка, Кина, Индија), тако и из најновијих, из актуелног Његошевог времена (Сабрана дела Бифона, Ломоносова, Шекспира и других посленика науке, књижевности, религије и филозофије) (о чему сведоче и Његошеви написи, записи и коментари у чувеној Биљежници). Осим тога, предочени су и радови из којих се види каква и која је Његошева методологија и стратегија у чину поетског стваралаштва. Тако је, на пример, предочен чланак Стијепа Кастрапелија, познатог његошолога са краја 19. и почетка 20. века, у коме се већ у наслову поставља кључно питање: „Да ли је Раде Томов заједно са Симом Милутиновићем изучавао Дантеову Божанствену комедију“, па дају докази да јесте. С друге стране, кад је реч о утицају Хомера на Његошево стваралаштво, поред других доказа, значајно је и сведочење два Његошева писма. Једно је писмо Вуку Караџићу из Петербурга, 1833. године, приликом прве Његошеве посете Русији кад је ишао да се завладичи (имао је само 20 година), где се налази и ова реченца: „Имадем и Хомера на руском језику Гнедичем преведена.“ [Познато је и то да је Његош касније превео прво певање Илијаде на српски језик.] Друго писмо је оно које је Његош упутио 24. јуна 1845. године Сими Милутиновићу Сарајли, своме учитељу, у Београд, уз рукопис Луче микрокозма – „моје мало дјелце“ – за које га моли да га дâ „напечатати у тамошњу дивну печатњу.“ То писмо се завршава овим двема реченицама: „Мрави позвати на биће Творцем састављају своја искуствена мравишта и пчеле великољепне своје палате. И ја, како твар умна Створитеља, треба согласију општем да подражавам.“ Тиме Његош обелодањује свој план стварања. Он жели да створи такав поетски универзум који ће бити у сагласности са универзумом-светом.

Значајно је рећи да је поновљено издање књиге Његошев исконски логос, што се садржаја тиче, у свему истоветно са оригиналним тестом првог издања од пре двадесет и више година. То је био захтев аутора, како би се указало на неупитну строгост и одрживост аргументације. Једино што је ново јесте Епилог, додат на крају другог тома. На двадесетак страница текста, уз значајан број илустрација, аргументација је дата у новом светлу – сведена на оштрицу Окамове бритве и непробојност народне пословичне мудрости: Ако коза лаже, рог не лаже!

О чему се заправо ради? Као завршницу свог педесетогодишњег истраживања генетског и хемијског кода, проф. Ракочевић је у међувремену објавио два рада у два престижна међународна часописа – један из области биологије, и други из области хемије – у којима је дао потпуно ново виђење (и разумевање) једног и другог кода. Током седамдесет година истраживања ГК у текућој науци се појмови генетски код и генетска шифра сматрају синомимима. Проф. Ракочевић, међутим, даје доказе да то није основано. За путпуно разумвање ГК нужно је разумети да њега чини јдинство три ентитета, а то су: кôд, шифра кôда и кључ шифре. [MMR, The Cipher of the Genetic Code, Elsevier: Biosystems, Volume 171, September 2018, Pages 31-47.] Уз то мора се схватити и да ГК поседује семиотичку природу на сличан начи како је поседује и природни говорни језик; и на аналоган начин како је поседује и хемијски код. [MMR, Analogies of genetic and chemical code, Elsevier: Polyhedron, Volume 153, 1 October 2018, Pages 292-298.]

У реченом Епилогу, додатом сада на крају другог тома поновљеног издања књиге Његошев исконски логос објашњено је да аналогије генетског и хемијског кода проистичу из чињенице да су оба кода детерминисана истим уникатним (јединственим) аритметилким и/или алгебарским структурама, заснованим на Златном пресеку и Фибоначијевом низу. Неочекивано, на истим оним уникатностима на којима су, вековима пре открића кодова, структуру и композицију својих књижевних дела засновали, на један и други начи Хомер и Данте, и на иновиран и прудубљен начин, вековима после њих, и Његош.

Сви тројица заредом, сваки у своје време, били су одлучивали, да се, у својој песничкој слободи распростру по васцелом космосу, како у блиским – земаљским, тако и у његовим далеким небеским сферама, и „поиграју“ се са хармонијом, царствујућој у Прирпдо, како то, у тренутку свог надахноћа, написа Мендељејев у маленој књижици, намењеној васцелом народу и насловљеној синтагмом – Периодни закон.

* * *

U knjizi Njegošev iskonski logos 2, autor prof. dr Miloje M. Rakočević donosi duboko filozofsko-naučno istraživanje zlatnog preseka, božanske srazmere koja prožima prirodu, nauku i umetnost. Autor kroz univerzalne zakonitosti vodi čitaoca od Periodnog sistema hemijskih elemenata, preko genetskog koda, sve do univerzalnog genetskog koda koji oblikuje večnu poeziju velikih umova poput Homera, Dantea i Njegoša. Ova knjiga nudi jedinstven pogled na povezanost prirodnih zakona i ljudskog stvaralaštva, pozivajući čitaoce na razmišljanje o dubljem smislu stvaranja.

Od nauke do poezije: suština zlatnog preseka

Njegošev iskonski logos 2 istražuje fascinantnu temu univerzalne povezanosti kroz koncept zlatnog preseka. Miloje M. Rakočević detaljno razmatra kako se ova proporcija manifestuje u prirodnim zakonima, od hemije i genetike do najuzvišenijih poetskih dela. Knjiga spaja racionalno i emotivno, nudeći čitaocu priliku da preispita sopstveno shvatanje prirode i umetnosti kroz prizmu univerzalne harmonije.

Recenzije i uticaj knjige

Ova knjiga je osvojila čitalačku publiku svojim jedinstvenim pristupom koji povezuje naučne činjenice sa filozofijom i umetnošću. Čitaoci ističu kako im je pomogla da bolje razumeju univerzalne principe stvaranja i duboko ukorenjene zakonitosti koje oblikuju svet oko nas. Autor je pohvaljen zbog jasnog stila i sposobnosti da složene teme približi širokoj publici.

Kome je knjiga namenjena?

Njegošev iskonski logos 2 je savršen izbor za ljubitelje nauke, filozofije i umetnosti, kao i za one koji tragaju za dubljim razumevanjem univerzuma. Knjiga je idealna za sve koji se interesuju za međusobnu povezanost prirode, genetskog koda i književnog stvaralaštva.