Ништа и прах

У години у којој се обележава двоструки јубилеј Јована Стерије Поповића појављује се, после дужег времена, нова студија о Стеријином песништву. Изневерена просветитељска очекивања и оштећена егзистенција виде се као корени Стеријиног песимизма, отрежњујућег и опомињућег данас не мање него пре једног и по века. Стерија је био у стању да свој патриотизам уоквири универзалним хуманистичким захтевима, али не и да поглед на своју личну судбину ослободи најмрачнијих тонова. „Ништа и прах“ су последње речи његовог песништва, коначни закључак личне и песничке судбине, трагичније и веће него што се то обично мисли.