Nisam ovako zamišljala život

U jedan bol i jedan prelom života stane mnogo bolova i preloma sudbina sveta koji živi u bolničkoj sredini.
Sažeto, kao da piše povređenom rukom, nalik rendgenskim snimcima, dočarava Vjera portrete sapatnika i saputnika u specifičnoj ustanovi.
Vjera snažno, resko i duhovito senči čoveka – sa obe strane života.
Nisam ovako zamišljao život.
Dragan Lakićević

Ova knjiga kratkih priča opominje da tu, iza ograde, iza onog zida, iza onih prozora, postoji svet nesrećnih ljudi. I kako je bedna svakodnevnica zdravih i zadriglih, i kako vas samo zelena živica deli od pakla. Ne, ne od pakla, od čistilišta. Zato je Roberto Rivelinjo (prevodili su mu neke priče na portugalski) rekao da su to priče o užasnoj usamljenosti: Bolesnik je (kao i dribler) sam kao nož u srcu. Da bi pobedila tu bolničku stravu V. je morala napisati: Moja ruka visi u vazduhu. Zamišljam da je ona krilo. Ili, iz šoka, sa traumatologije u fantastiku. Ne boli srce, ne boli duša, to su tlapnje, boli ruka.
Iz(a) bolničkih prozora izranja bleda ruka, povećava se, leti, otkriva vrt na svome dlanu (a usred vrta tminu koja obasjava sebe).
Ruka, leti dlan kao grob.
Božo Koprivica