Драган Шапоњић нам у својој књизи индикативног наслова „Нико не сме да вас бије“ (фамозна реченица Милошевићевог обраћања Србима у Косову Пољу), указује финим – читљивим стилом писања, методолошки консеквентно, на структуралне и симболичке узроке распада контрадикторне земље – која је истовремено била и Брозова диктатура и заводљиви уникатни Титоленд. Аутор не пати од синдрома југоносталгије или жала за младошћу, већ успева да нијансирано растумачи једно време уважавајући значење појмова и њихове историјске контексте, односно различите фазе југословенског социјализма. Све до оне терминалне. Шапоњић указује пијетет једном времену са својим еманципаторским и модернизацијским дометима, не игноришући или релативизирајући његове лоше стране. Ако понегде и има извесне сентименталности код аутора, а има, она сигурно није баласт објективној анализи која нормализује, објективизира, YU искуство.
Зоран Пановић