Неживи а живи: Посмртне бесједе

Предслово

Захваљујући Господу Богу изнад свега и православном епископу бањалучком, Г. Господину Јефрему прије свега (кроз благослов и подршку), пред вама су, драги моји, опроштајне ријечи казане на сахранама многих. Од људи разних звања и професија, различитих узраста – од племенитих мајки, драгих сестара и браће, поштованих очева, бака и дједова.

Извесно можда није „уз раме“ бјеседника јачег ума и бољег пера, али све овдје записано изашло је из срца и душе. Доживљено и преживљено кроз туге и жалости са родбином од које се „одлазило“.

Поједини дијелови се понављају у више бесједа и помало личе једни на друге. Но, није тако као што ни прсти једне руке нису него је сваки посебан. Довољно је да у свакој бесједи има нешто ново, па да свака има своју посебност исто као што смо и ми, дјеца Божија, а опет свако свој …