Невидљиви

Прозу Александра Гаталице обележава класична модерност и тематски садржај заснован на документу, псеудоисторијском податку и наличјима живота. Такве је конструкције и епистоларни роман Невидљиви. На трагу жанра, који има традицију дужу од два века, Гаталица у приповедни оквир свога романа поставља занимљиву и сасвим хипотетичну причу која из необичног угла сагледава и тумачи историју модерне уметности. Заузимајући мимикричан однос према стварној историји нових уметничких покрета, односно биографијама уметника који стварају на крају деветнаестог и почетком двадесетога века, та прича добија облик уверљиве мистификације.Заводљива приповедачка игра, колико год била конструкција и опсена, својом уметничком истином никад не одриче могућност да би фантастични реализам А. Гаталице могао имати везе и са стварношћу. Но, прича у Невидљивом више је од тога. Она постаје алегорија једне могуће обмане на којој би се могла темељити и историја модерних идеја. У сваком случају - овај роман је провокативна, узбудљива и драматична прича велике сугестије и уметничке снаге.