Неверство

РОМАН О ЛУТАЊУ И НЕНАЛАЖЕЊУ

Нови роман Дејана Трајкоског тематизује једну од увек актуелних тема савремене књижевности а то је дезинтеграција идентитета у сусрету са Другим светом, који неминовно доводи до разарања оних суштинских својстава једног људског бића: љубави, верности, идеала, слободе, људске индивидуалности.

Сама радња романа смештена је у временске оквире од почетка друге деценије 20. века, па до настанка Краљевине СХС. У тај период уграђени су основни наративни токови романа: невиност и идиличност прве љубави коју младић Соне осећа према Мени у закриљу сопственог дома – Македоније, Сонетово лутање као последица одбијања његове брачне понуде од стране Мениних родитеља због друштвеног статуса „сиромаха“ и његов одлазак у Америку, у потрази за бољом будућношћу коју ће једном даровати Мени.

Међутим, други део романа, поништава бајковиту атмосферу најављену Сонетовим рођењем као и сан о идеалима и чистој љубави, јер се тематско жариште помера на морално пропадање неискварене душе када се удаљи из матичног окружења и ступи на „туђи терен“. На том простору непознате Америке, све моралне вредности постају деградиране у „изврнутом огледалу“: свакодневицу Сонетовог живота испуњавају алкохол, похотне жене, „људи којима је долар тотем“…, а његово неверство није оличено само у неверству према жени коју воли, него и у неспособности да остане веран сопственом Бићу и сопственим сновима – зато страда у провалији Историје и неповратно губи себе.

„Уочљив је тај историјски цинизам код Трајкоског кроз цео роман. И у ствари, цео роман може да се сматра расправом са цинизмом историје, који у односу на цинизам слабости (једна шопенхауерска неспособност за верност) људског бића – изгледа бесмислен.“
– Венко Андоновски

Дејан Трајкоски (1977) један је од значајнијих писаца савремене македонске књижевности. Аутор је два романа: Истина, љубав (Рашомонијада) и Неверство који је преведен на јерменски, енглески, албански и српски језик.