није настајала да би се некоме допала. Није било ни помисли о некој уметничкој вредности или посебности. Настајала је као реакција на нагомилана догађања у којима сам био онемогућен да реагујем разговором, причањем, конкретнијим деловањем… Просто се исписивала директно на папириће, у нотесе, у телефон…
Моја реаговања нису прорачуната, умишљена, исиљена, него, по мом мишљењу – једноставна. Ја је доживљавам као слагалицу и препознајем аутобиографску линију онога што је записивано од детињства, до старења.