Неолиберализам: расправе у Академији економских наука

Нова књига Јована Душанића на полемички начин разоткирва све митове неолиберализма и показује праве путеве економског развоја за Србију. Како се проф. Јован Душанић у невероватним економским полемикама носио са главним представницима неолиберализма у Србији? Зашто је теорија неолиберализма погрешна? Како су се развиле најбрже растуће економија света? Зашто се ти рецепти не дозвољавају Србији? 


<б>Из предоговора књизи Неолиберализам:
Како је настала књига Неолиберализам: „Када сам почетком 2011. године од председника Академије економских наука, колеге Љубомира Маџара, добио позив да напишем текст и учествујем у расправи о неолиберализму био сам веома изненађен и двоумио се да ли да прихватим позив.

Сматрао сам да је историјска пракса (колапс постсоцијалистичких привреда које су се у вођењу економске политике придржавале неолибералног Вашингтонског консензуса, а потом и светска економска криза) ставила тачку на теоријске спорове о неолиберализму, те да је предложена тема за расправу била насушно потребна, почетком 2000их година, када смо се опредељивали за транзициони пут економских реформи и да је временом историјска пракса ову тему учинила неактуелном.

Ипак сам позив прихватио и благовремено доставио текст али ме је расправа која је потом уследила у Академији економских наука више и непријатније изненадила од самог позива. Присталице неолиберализма не само да су негирали очигледне чињенице (чак и да је 2008. години дошло до економске кризе) него су у својим ставовима постали ригиднији, а у полемици са неистомишљеницима агресивнији и нетолерантнији.

После ове прве уследило је још неколико расправа у Академији економских наука на које сам редовно позиван и које сам, сада без двоумљења, прихватао. На њима сам успевао да изнесем своје ставове, што је касније у целости и објављено у зборницима са ових расправа. Изузетак ће бити учињен на последњој расправи, тако да смо се вратили у времена претходне деценије када су моји радови (у водећим економским часописима и у зборницима са саветовања у Научном друштву економиста), по правилу, били скраћивани (цензурисан) или у целости одбацивани…“



Јован Душанић