Аутор: Душко Лопандић
Страна: 256
► Остали детаљи

Sjajno doba srpske istorije otpočeli su Nemanja i njegovi sinovi, Sava i Stefan Prvovenčani. Nemanjina pojava predstavlja prelom između ćutanja vekova i poruka istorije. Od Nemanjinog doba „slika Srpstva na Balkanu puna je reda našeg divnog neimarstva, zelenih i modrih, nadzemaljskih svetlosti našeg crkvenog slikarstva, treptavih plamenova žižaka kraj kojih bdiju, u noći, pisci crnorisci, učenici belog Hilandara, veličanstvenih pojava srednjovekovnih ktitora, vladara prosvetitelja i svetitelja, čije ruke dopiru do Sirije i Sinaja, dižući bolnice i ostavljajući trag jedne svetle, srednjovekovne srpske kulture” (Crnjanski).

Ovo je pripovest o usponu i kraju srednjovekovne Srbije, o rađanju i usponu kraljevine, o carstvu, o odbrani od osmanske najezde, sve do pada despotovine; iscrpna istorija koja počinje od predaka Nemanjića, preko same „svetorodne dinastije” (Stefan Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenčani, Radoslav, Vladislav, Uroš I, Dragutin, Uroš II, Milutin, Stefan Uroš III Dečanski, car Dušan i Uroš), sve do njenih sledbenika i potomaka.