Product Description

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица.

По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима.

„Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима.

„Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић.

Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти.

САДРЖАЈ

О сачинитељу

Реч приређивача

глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА

глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА

глава 3. РУСИЈА

глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА

глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА

глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ

Додатци