Нечиста крв

Роман Нечиста крв је ремек-дело српске књижевности и представља врхунац епохе реализма и почетак модерне. То је уједно и највише хваљено дело Боре Станковића и представља синтезу свих битнијих елемената његових ранијих дела, који су се овде скупили око једног проблема и мотива. Главни лик романа је Софка, последњи потомак некада угледне врањанске породице. Док говори о њој, Станковић заправо приказује уздизање, дегенерацију и гашење једне породице, приповеда о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.“