Нечиста крв

Предводник епохе модерне српске прозе и психолошког романа.

У причи о страдању чувене врањанске лепотице Софке, први пут у нашој књижевности, спољашњи свет се успоставља као суптилни одраз чулне узнемирености, интимних доживљаја, слутњи и подсвесних збивања једне жене – изузетне колико лепотом толико и снажном самосвешћу. Први пут женско и мушко тело, еротске жудње и сексуална хтења добијају прворазредни књижевни значај, а ликови жестоког темперамента, оријентално егзотични, одређени архаичним језиком и културом, растрзани између својих нагона и друштвено наметнутог постојања, постају трагичне универзалне фигуре у којима препознајемо вечне противречности постојања.

У тој чудесној књижевној форми која је успоставила хармонију између локалног, заборављеног и специфичног с једне стране, и општег и у свим временима препознатљивог човековог страдања с друге стране, треба тражити одговор на питање зашто Нечиста крв, иако једини завршени роман Борисава Станковића, свом аутору и данас чува статус једног од највећих српских романописаца.