Ремек дело Боре Станковића, оцењује се као као ремек-дело српске књижевности и почетак модерне. Кроз причу о Софки, последњем потомку некада угледне врањанске породице, Бора заправо говори о уздизању, дегенерацији и гашењу једне породице, о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.