Nebeski odjeci

Ceo svoj život, život svoje porodice i svojih predaka, Gordana Hašimbegović godinama unazad pretvara u poeziju. Tako je i u ovoj knjizi.

Ne pamtim da sam upoznala nekog sličnog Gordani, koja, s jedne strane, s dozom pesimizma posmatra život, jer je prolazan. A, s druge, svaki dan proživljava sa osmehom.

Svojom poezijom Gordana se zahvaljuje svojim precima, jer je zahvaljujući njima ugledala ovaj svet. A to što piše ostavlja unucima u amanet – kao način da je pamte i kad jednom ode – u drugu dimenziju.

Naizgled vesela i vedra, Gordana Hašimbegović u svojim stihovima dotiče to nepoznato, ka čemu ide svak ko se rodi. Zato taj njen izazov, da se tom budućem nebeskom životu približi svojim stihovima, vidim kao naličje njene vedrine, kao setnu, ranjenu dušu, koju vedrinom prikriva.

Dve žene u jednoj osobi, dva karaktera u jednoj ženi – slika je Gordane u ovoj knjizi.

BILjANA VILIMON

„Nebeski odjeci” Gordane Hašimbegović donose pesme u kojima se uspomene, tuga i ljubav prepliću u tihom dijalogu sa vremenom. Stihovi ove zbirke sabiraju zrela razmišljanja, majčinske brige, tragove izgubljenih zagrljaja i veru u ono što ostaje iza nas. Gordana oblikuje pesmu kao svedočanstvo – o ženi, o majci, o čoveku koji se, i kada boli, ne predaje.

Ovo je pesnička zaostavština, ostavljena unucima i budućim naraštajima – kao tiho svedočanstvo života, proživljenog s dostojanstvom. Kroz jednostavnost izraza i dubinu osećanja, autorka pred čitaocem otvara kofer uspomena, ne zaboravljajući da i u tišini postoji odjek.

Neva Saravija