Ранко Павловић
НЕБЕСКЕКОСТУРНИЦЕ
НЕБЕСКЕ КОСТУРНИЦЕ јесу сложен, модеран роман о старости која не доноси смирење, у којој седамдесетогодишњак Василије у овом новом рату губи сина и унука, а у прошлом рату убијен му је отац, а у оном претходном рату дјед оболио до скоре смрти, и тако у бескрај, као страшни небески ринглшпил с кога се не може сићи јер се не зауставља. Силазак је у ствари пад у амбис, као Фаустово проклетство.
Романом Небеске костурнице, Ранко Павловић умјетнички убједљиво даје визију нашег колективног памћења које је утемељено на мртвима, на гробовима, на потрази за мјестима страдања, нестајања и васкрсења. То је слика која не може да се додворава овоме или ономе, која је дата високом мјером умјетничке убједљивости, језичке чистоте и сажетости. Она показује сва наша батргања кроз глиб незнања, трагање за утјехом, иако утјехе не може бити. Павловић своје личности ваја психолошки утемељено, њима блиским језиком, њима блиским сликама које су слике завичаја, наших врлети и чука, бестрагија и никад припитомљених варошица. Узбудљива прича о животу и смрти, лицу и наличју. Небеске костурнице истовремено нису роман фактографије, тешког набрајања мртвих, него књижевно дјело у коме читалац открива пулс не само прошлости, него наше савремености, ако не, не дај нам боже, и будућности. Гдје живимо, тешко да од тога можемо да побјегнемо.
