Не тикај у ме

Песнички подухват „Не тикај у ме“ Рајка Петрова Нога сачињен је од сонета, који су проткани цитатним колажима из „камених књига“ далеких предака. И почетни исказ сваког од Ногових сонета узет је из одабране грађе стећака, претежне писане оставине средњег века у Херцеговини и Босни, али овде „гробословни“ мотиви сежу и до новијих времена и страдалних јама. Разговор између света живих и давно умрлог српског света западно од Дрине открива неслућене блискости. До нас, посредством тих епиграфа и њиховог продубљеног песничког имагинирања, допиру гласови свакидашњих живота и удеса, са тегобама које делимо или препознајемо и ми потоњи. Документарни подтекст, оличен у датим снимцима поменутих камених споменика, даје и уверљивост и разгорева тајанство овога изузетног обраћања древности земље са које песник потиче.