Ne plači, dete

Mladog Ndžorogea majka podstiče da se, uprkos nemaštini, školuje i tako izbori mesto pod suncem. On je prvi iz porodice koji će poći u školu. Porodica živi na imanju čiji je vlasnik Džakobo, Afrikanac koji se obogatio šurujući s belim doseljenicima, a pre svih s gospodinom Haulandsom, najmoćnijim zemljoposednikom u tom delu Kenije. Jedan Ndžorogeov brat, Kamau, radi kao stolarski šegrt, a drugi, Boro, najstariji sin u porodici, preživljava traume po povratku iz Drugog svetskog rata, u koji je odveden na silu, da bi mu na nekom dalekom bojnom polju, u krvoproliću kojem nije znao ni uzroka ni cilja, na rukama umro rođeni brat. Ngoto, njihov otac i ugledan čovek u kraju, održava imanje gospodina Haulandsa, ali čini to isključivo iz duboke želje da sačuva i neguje zemlju svojih predaka, a ne zarad novčane nadoknade ili privilegija. Jednoga dana, zaposleni crnci, jeftina radna snaga, dižu se na štrajk tražeći veće plate. Ngoto nevoljko odlazi na protestni skup, ali tamo će, gotovo nesvesno, odigrati ulogu koja će izmeniti stvarnost ne samo njegove porodice nego i šireg okruženja. Zavedeno je vanredno stanje, strah i teror urušavaju sve nade, ljude guta mrak. Za to vreme, razvija se neobična, duboka i potresna veza između glavnog junaka Ndžorogea, ambicioznog sanjara, i samosvojne, nezavisne Mvihaki, kćerke omraženog Džakoba...