(Не) мисле на Бога – Антрополошка студија верског живота у затворима у Србији

Етнографско истраживање свакодневне религиозности у затворским установама заснива се, пре свега, на теренском раду у четири затворске установе у Србији: Окружном затвору у Београду (познатији као Централни затвор), Затворској болници у Београду, Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу и Казнено-поправном заводу Забела. Нагласак на предавању биће на разноликој религијској (не)посвећености, значењима и значају који осуђеници/це придају религијским и духовним праксама као свакодневним активностима, обликујући такозвану “живљену религију “ у специфичним околностима. Посебно значајни за разумевање осуђеничког односа према религији и укрштању идентитета затвореника и верника (интерсекционалност идентитета) су теоријски концепти ‒ религијског искуства и конверзије. На предавању ће више бити речи о специфичностима теренског истраживања у затвору као тоталној институцији, примени интегрисаног методолошког приступa, тачније начину на који је примарно квалитативно истраживање допуњено применом квантитативног истраживања, како би се дошло до података о религиозности и верским праксама у затворима који нису познати научној јавности, као што је то случај у општој популацији. Квантитативни подаци су резултат писаног упитника док су квалитативни подаци прикупљени вођењем интервјуа са осуђеницима, свештеницима, начелницима третмана, неформалним разговорима са затворским службеницима, анализирани су лични листови појединих осуђеника и вођен дневник истраживања.