Народни посланик

“Народни посланик” - прва Нушићева комедија, иде у ред његових врхунских остварења. Занимљива је историја и судбина ове комедије. Комад је ишао од управника Народног позоришта (М. Поповић Шапчанин) до рецензената (Милован Глишић и Лаза Лазаревић), од једне до друге инстанце, да би најзад, 19. октобра 1896. године, готово деценију и по откако је написан, био приказан на задовољство публике - пред пуним позориштем и уз одређене примедбе критике. Или - по речима самог Нушића, „док је мој “Народни посланик” путовао из канцеларије у канцеларију или се башкарио по полицијским фијокама, дотле је време нагло одмицало, године пролазиле, живот се мењао".Један од разлога животворности Нушићевог комичног театра свакако је и у томе што поједини пороци које је тако инвентивно насликао нису ишчезли ни у наше дане. Ипак, највећа тековина његове комедиографије јесте животворни и неуништиви смех, а управо је у томе и највећа мера хуманости. По томе је Нушић (1864-1938) савремен и свевремен, као и сви велики комедиографи од антике до данас.