„Роман није само узбудљива прича о историји љубави прожете страшћу, поверењем, жртвовањем, патњом. Аутор вешто обрађује и мотив породичне љубави. Породица формира човека, она је уточиште јунацима од отуђености која врема на сваком кораку. Стил писања је јасан, чист, једноставан. Аутор је испоштовао све етапе развоја радње, верно дочарао лик главног јунака без улажења у непотребне описе. Често, оно што јунаци пречуте има већу тежину од озговореног. Роман се чита у једном даху. Писац је успео да одржи тон који није патетичан чак и када пише о смрти. Дело обилује напеим ситуацијама, често шокира непредвидљивим обртима.
Горан Првуловић нам потврђује да је љубав једна од најстаријих књижевних тема још није превазиђена и да представља непресушно врело инспирације. Аутор је мајсторски, на потпуно нов начин успео да тему љубави и губитка, обједини са уверењем да се разлике међу људима вештачки стварају и да им управо оне не дозвољавају да буду срећни. Теорија о томе да нас уче о кривотвореној историји није нова, али кроз причу о Келтима добија потпуно оргинални облик. Роман ће сигурно једног дана бити узбудљив филм.“(Петковић Марија, дип. професор књижевности)