Најстарији дубровачки петраркисти и античко наслеђе

"Предмет студије Гордане Покрајац је поезија прве генерације дубровачких петраркиста, који су стварали у Дубровнику у доба ране ренесансе, то јест у другој половини XV и на самом почетку XVI века.

Два најпознатија, и по оствареном делу најобимнија песника тог времена су познати аутори Шишко Менчетић и Џоре Држић, чија поезија, уз још неколико мањих или анонимних аутора, твори корпус дубровачке петраркистичке лирике.

Случај је хтео да су се њихове песме, њих око 800, сачувале у два канцонијера, пре свега у јединственом песничком зборнику (Рањинин зборник, а делом и у канцонијеру Џ. Држића), насталом на самом почетку XВИ века, чиме је посредно и временски одређена граница ране ренесансне поезије у Дубровнику.

Поред вишестраног истраживања петраркистичког супстрата, као основне одреднице ове поезије током протекла два века, и многих компаративистичких студија које су показивале степен зависности и корелативности са италијанским петраркистима, повремено су се теорија и историја књижевности дотицале и других тема.

И поред тога што је поезија дубровачких петраркиста, с разлогом јер са њом почиње дубровачка књижевност, вишестрано истраживана и анализирана, остало је низ могућности за нове приступе, а самим тим и потпунија тумачења њених значења. Такав приступ овој теми представља и студија Гордане Покрајац."
Из рецензије проф. др Злате Бојовић