Исидор Ђуковић (1927) врстан је зналац историје нашег народа у Првом и Другом светском рату, о чему је написао више књига, међу којима је и „Нађмеђер – аустроугарски логор за Србе 1914-1918“. Аутор наводи да је да је књига настала после дугог истраживања по архивама, литературе али и боравка у Нађмеђеру – логор је под ведрим небом формиран крајем лета 1914. године, био је највећи и налазио се између Братиславе и Коморана. У Нађмеђеру је сахрањено око 6.000 Срба. Ђуковић је у књизи објавио податке о умрлим и сахрањеним у овом стартишту Срба, данас у Словачкој.
Према речима рецензента Владимира Стојанчевића, ова књига је драгоцени допринос признавању историјске прошлости Срба у једном од најсудбоноснијих тренутака целокупне његове дотадашње историје. Дело Исидора Ђуковића једно је „од најдокументованијих и најуспелијих, како по уводној студији, тако и по списку настрадалих Срба у Нађмеђеру.“
