„Многа загубљена лица могу се наћи у лирским слоговима Снежане Печујлије која упозорно пева и о злоупотребљеним речима. Опасно је играти се мислима својим над судбински туђим главама, јер очас се отвара сирови у сурови пад пред понором. Ова лирика иште спас људске душе пред најездом свеколиког зла, отуда тај повратак првом љубавном трепету Цркве наше, и то баш на месту, где стоји Христов храм. Затварам овај мали трактат о песникињи, чију поезију можете читати и гледати као физиономију сопственог животног досијеа.“ – Милутин Ж. Павлов