Na sunčanoj strani

Roman Na sunčanoj strani značajan je i kao piščev pokušaj da ličnu biografiju pretvori u roman i tako naratizuje raspoloženja i dileme iz pesama u prozi Ex Ponto i Nemiri i da dramatizuje svoja nekadašnja tamnička iskustva na pripovedački složeniji način i manje biografski prepoznatljiv. To mu, izgleda, nije pošlo za rukom, zbog čega je i odustao od pisanja romana (...) Roman Na sunčanoj strani bio je, dakle, u svakom pogledu, različit od pripovedaka koje je Andrić objavio u tri knjige dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.

Radovan Vučković

Sa stanovišta evolutivnog kriterijuma, „roman“ Na sunčanoj strani predstavlja most na prelazu Andrićeve lirske faze u epsku. Prema mnogim obeležjima, ta proza čini se bliža Andrićevom ranom delu. Tu je reč o premeštanju lirskog subjekta u jednu epsku proceduru/postupak, sa namerom da se formira celovit romaneskni karakter. Svojom lirskom osnovom, lik Tome Galusa kao da nije mogao da se uspostavi kao faktor romaneskne celine. Stoga bi on možda mogao da se shvati i kao jedna vrsta svesne žrtve poetičkog i stvaralačkog sazrevanja svoga tvorca.

Žaneta Đukić Perišić