Na rubu pameti

Roman "Na rubu pameti" Miroslava Krleže, jednog od najznačajnijih i najuticaj­nijih pisaca južnoslovenskih književnosti XX veka, određuje, kako dubina kritič­kog uvida u društveno moralno blato, tako i veština da se u jednom dahu ispi­še ispovest suštinske sumnje u smisao stvari ovoga sveta. Ovaj, za mnoge najpro­hodniji Krležin roman, idealan za ulazak u svet ovoga pisca, popisuje simbole jednog „obezglavlje­nog vremena koje nema ni intelektualnog, ni mo­ral­nog, ni estetskog lica". Iako, pisan na drugom mestu i u drugo vreme, u me­đu­ratnom razdoblju, i sapet u protivrečnosti svoga vremena, on nam uverljivo govori i o ovom našem aktuelnom društvu na početku 21.veka. Reč je o autorovom konceptu književnog sveta koji postavlja pitanja nad brojnim slojevima civilizacije, koji biva rezom u suštinu društvenih relacija.

Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca, koji se jedan jedini put usudio reći šta zaista misli, u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnoj bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti. Pukotina na slici malograđanskog sveta u kome obitava junak ovog romana, počinje da se širi u svim pravcima, a njegova želja, da živi neposrednost vlastitog života, da izađe iz sveta posredovanog čitavim sistemom laži, biva surovo sankcionisana od pravih instanci tog lažnog društva. Pobuna je, dakle, osuđena na neuspeh, ali bez duha i daha pobune samoosuđujemo se na gubitak smisla.