На линији: фабричке цедуље

, Žozefa Pomtisa, lament je autora nad samim sobom, lament nad stanjem stvari u svetu, ali lament koji iako sažaljeva čoveka, upravo brani ono najbolje u njemu. A najbolje u njemu uvek pobeđuje onim poslednjim atomom snage, baš onim kojim je autor i zapisao ovu knjigu.

Lepota ove knjige, a svakako i njen pozamašan uspeh ako se ima u vidu da je to prvo delo ovog autora, leži pre svega u sjajnim promena ritma, spajanju dva sveta koji retko imaju prilike da se susretnu, lakom prelaženju iz obične anegdote u silovite opise vlastite i tuđe muke. Kroz celu knjigu sudaraju se i bitku vode onaj kruti tehnički rečnik fabrika i onaj tanani jezik poezije i, ne zaboravimo, francuske šansone.

Težinu Pontisovom romanu daje uspelo evociranje na različite istorijske epohe. Tokom mučnog rada on razmišlja o Homeru, o Velikom ratu, operaciji „Overlord“, Karlu Marksu, o evropskoj epopeji duha i njenom današnjem ishodištu…