Muzej nevinosti

Samo nekoliko meseci pošto je objavljen u Turskoj, pred našim čitaocima je, među prvima u svetu, jedan od najobimnijih romana Orhana Pamuka. Više od sto pedeset likova u osamdeset i tri poglavlja na šest stotina stranica gradi svet Istanbula u vremenu od 1975. godine do današnjih dana.

Pamuk u Muzeju nevinosti otvara najraznovrsnije teme - od društvenih tabua do neodoljive modernosti i sloboda koje su sedamdesetih osvajali i mladi Istanbulci, od metaforičkih muzejskih vrednosti do pregleda zbirki najbizarnijih svetskih muzeja, od zapleta kao na filmu do pripovesti o svetu savremene turske kinematografije.

Ipak, jedna se tema izdvaja, i po njoj se ovaj roman razlikuje od drugih Pamukovih romana – to je ljubav.

Istanbul je, pak, kao i uvek kad je Pamuk u pitanju, nezaobilazna velika pozornica velike priče.

Ulicama istanbulskih četvrti Nišantaš, Čukurdžuma,Taksim, Harbija, Bejoglu, često krstari još jedan junak ove knjige – automobil ševrolet iz 1965, koji svojom rutom spaja ekskluzivne klubove i musave barove, luksuzne vile i sirotinjske periferijske četvrti, bioskopske bašte kojih danas više nema i mesta i scene vezane uz turski film i glumce, poslovne četvrti i ćumeze staretinara čudaka.

No, ovaj roman je pre svega knjiga o vezama među ljudima, opsesijama, fetišima, emotivnoj zavisnosti, sakupljanju stvari i uspomena, sećanju i čežnji. U osnovi svega stoji fundamentalno pitanje šta je ljubav, zapravo.

Glavni lik, Kemal, pripadnik visokog društva – zaljubljen je je u Fusun, mladu devojku iz drugog društvenog miljea. U tragičnom nizu događaja on opsesivno sakuplja svaki predmet koji ona dodirne. Iz te nesvakidašnje opsesije junaka romana rađa se, u realnom vremenu, prostoru i životu, i ideja Orhana Pamuka da za roman izgradi muzej. Tako je posle devet godina od kupovine stare trospratne kuće u istanbulskom kvartu Čukurdžuma 1999, istovremeno završeno renoviranje budućeg muzejskog prostora, ali i knjiga pod naslovom Muzej nevinosti. Kao što to roman čini na svoj imaginarni način, tako i taj muzej ima nameru da na svoj materijalni način sakupi i izloži predmete ovog romana. Besplatne ulaznice su priložene!

Vrlo zanimljiv proces u kom se knjiga transformiše u predmete i obrnuto; knjiga u muzej i muzej u knjigu.
Vladislav Bajac

„Moj do sada najnežniji roman, koji iskazuje najviše pažnje i poštovanja prema ljudima.“
Orhan Pamuk