У иследном поигравању речи, у реченицама обојеним музичким лексемама, настајао је овај роман добрано натопљен наоблаком равничарског поднебља, а помало и водњикавим акварелом који лагано и посигурно благом сумаглицом веште речитости заводи и плени читаоца. Започет тестаментарном енигмом, с некако припознатим лајтмотивом у галаксији већ исписаних књига загонетно кроз роман одгонетних кључића за тамо неке фиоке.
— Из рецензије Милутина Ж. Павлова