Molijer

Bez obzira na snažnu narodnu struju u njegovom stvaralaštvu, Molijer je tvorac klasične komedije, koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasične komedije u svim evropskim zemljama. Pod njegovim uticajem razvijala se ne samo čitava francuska komedija XVII veka od Renjara i Lesaža do Bomaršea i Fabra d’Eglantina, nego i engleska (Uičerli, Kongriv, Goldsmit, Šeridan), italijanska (Goldoni, njegovi prethodnici i sledbenici), španska (Moratin), nemačka (Lesing), danska (Goldberg), poljska (Zablocki, Fredro), azerbejdžanska (Ahundov) i komedija drugih zemalja.

Njegov vatreni poštovalac bio je, na primer, Gete, koji je pisao komedije samo u početku svoje delatnosti. U svojim Razgovorima sa Geteom Ekerman kaže da je Gete više puta izrazio divljenje prema dubokoj čovečnosti, istinitosti i čistoti Molijerove umetnosti. Po Geteovim rečima, „Molijer se uzdigao iznad naravi svog vremena, dok su se naši Ifland i Kocebu pokoravali naravima svoga vremena i ostajali ograničeni i okovani tim naravima. Molijer je popravljao ljude prikazujući ih istinito”. Pored ovoga, Geteje nalazio kod Molijera „savršeno poznavanje scene”, a takođe i retku finoću i besprekoran takt.