Поезија која на најслободнији, дечачки раздраган начин остварила спој духовног, свечарског, магичне беседе наших вајата, наших зимских ноћи, наших уранака...
Ерић деценијама опевава наша здања и наше карактере, нашу једрину и нашу срећу, пева свој стих, вративши веру у наше усамљеништво, у наше преношење легенде од уста до уста...
Легенда која хода, зове се Добрица Ерић.
(из рецензије Драшка Ређапа).