Моје мисли као песма и слика

Већ прва песма упућује нас да са сетним и срдачним осмехом примимо ову својеврсну песни-чку књигу Љиљане Нине Костић.
Она је сва оно на шта нас наслов упућује. Промишљање је живота у питањима и тиши-нама, у срећи и тузи, у неоства-рености и шансама, у илузијама и у суочавањима са другима и собом.
Песме имају ритам хода ко-јим се тражи пут којим ће се најбоље ићи.
Љиљана Костић је свесна се-бе како у животу тако у песмама и сликама.
Пева за себе и осетљиве, са жељом да оно најинтимније учи-ни општим. Слика са љубављу коју даје светлост и зато виње-те имају утисак витража.
Лична жеља да све буде боље пренета је на општи план и то је лајтмотив ове збирке.
Кад „Твоје срце макар и буда-лу воли” схватамо да је свет пун драгих будала.
Милован Витезовић