Аутор: Јасмина Игњатовић
Страна: 39
► Остали детаљи

Крштење детета је велики догађај за целу породицу.

Света тајна крштења је прва од седам светих тајни којом дете постаје члан хришћанске заједнице и стиче право на све остале тајне и црквене обреде.

Крштење се може извршити чим дете ојача, већ после недељу, две, у храму, манастиру и цркви, а у изузетном случају и у родитељском дому. Може се извршити било ког дана, у свако доба дана и ноћи.

Крштење не би требало обављати, осим у случају нужде у периоду од Божића до Крстовдана и у току Велике, Страсне седмице (изузев Велике суботе).

Кум је сведок крштења и духовни родитељ детета које крштава. Он мора да буде православне вере, крштен и пунолетан. Кумство подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање.

Сам чин крштења почиње освећењем воде, која је симбол очишћења и спирања грехова. Након тога дете облачи чисту белу кошуљу, коју добија од кумова или га прекривају белим платном. Бело платно носи симболику новокрштенога који је примио православну веру у свој њеној чистоти.

Након тога следи чин миропомазања, Света Тајна Миропомазања у којем се Светим Миром помазују сви они делови тела детета којима осећа овај свет: чело, очи, ноздрве, уста, уши, груди, рамена, руке и ноге. Након тога обичаји за православно крштење налажу да дете, не одвајајући се од кумова, обиђе три пута око крстионице, а након читања одређених делова из Јеванђеља детету се исече прамен косе као симбол даровања дететовог тела, односно завет Богу којим се обавезује кроз православно крштење.