Ова књига бави се превасходно темама и ауторима који су били интересантни и важни за Сергеја Сергејевича Аверинцева, руског филолога и теоретичара књижевности. Као научник који поседује дисциплину и ерудицију врхунског западњачког филолога и филозофа, али и који поседује дубину својствену руском мислиоцу, настојао је да унапреди књижевну мисао тако што ће дати проблем сагледати из више углова. Бахтин, Достојевски, Јунг и Шпенглер само су неки од аутора о којима Аверинцев пише у својим чланцима и есејима који сачињавају књигу симболичног наслова "Моја носталгија". Иако аутор нема лепу представу о прошлим временима и не жали за њима, јер је као дечак био упознат са животом у стаљинистичком режиму, ипак покушава да одреди значај тих "лажних" времена и да пронађе сигурно место које је разорила застрашујућа озбиљност човековог деловања у тоталитаристичком добу.