Модерна традиција: огледи из српске књижевности

Књига Модерна традиција садржи пет тематских блокова! Први тематски круг сабира огледе писцима који су веома значајним делима обележили српску прозу друге половине 20. века (Б. Пекић, Д. Михаиловић, М. Павић и М. Булатовић). У истој временској вертикали други темат ове књиге приказује еволутивни лук српске поезије са њеним најзначајнијим представницима (В. Попа, М. Павловић, С. Раичковић, Б. Миљковић, И. В. Лалић, Б. Петровић, Љ. Симовић, М. Бећковић, Ј. Христић и Б. Радовић). Нагласак
није само на именима већ, пре свега, на поетикама и појединачном доприносу тих песника у иновирању српске песничке традиције. На други начин, али на нивоу експлицитне поетике, тим истим питањем бави се и трећи тематски блок. У његовом су средишту три песника (О. Давичо, Љ. Симовић и М. Бећковић) и три врло разнолике поетике с актуелношћу која траје од надреализма до савремене поезије. На сличном трагу, који води ка плодном сусрету традиције и модерности у српској књижевности с почетка новога века, налазе се текстови: роману Ж. Команина и певању И. Негришорца. Најпосле, истим интересовањем воðен, ту је и тематски блок који питање наслеðа и модерности сагледава у компаративном кључу. Реч је о односу прототекста који представља новела Смрт у Венецији Томаса Мана и стваралачких реплика те новеле у делима српских писаца (Д. Ћосић, А. Гаталица, С. Домазет и В. Пиштало).