И аутор и јунак су лекари високих моралних назора. Књига је писана популарним стилом, прича тече кроз најважније догађаје јунака трудећи се да увек сачува одраз времена у ком се налазио. Читалац који се упусти у ову књигу прошетаће кроз једно време, кроз његов врвеж и метеж, неоптерећен идеолошким предрасудама и дилемама. Овај двотомни роман обухвата хронолошки обрађене догађаје, друга књига се наслања на прву књигу, а датуми који омеђују почетак и крај дела носе у себи нешто више од историјског оквира – они упућују на велику људску драму која је постала наша историја. Док је на почетку 6. април и бомбардовање Београда, крај приче је после завршетка Другог светског рата, у 1948. години, неколико година иза светске кланице, у домаћем ковитлацу борби и личних несрећа. Између су колоплети људских недаћа и лепих тренутака, нада, доказа храбрости, падова, устајање, од смрти увек јаче тежње да се савлада зло, и успостави оно што зовемо: људскост!п> Можемо да констатујемо и следеће, гледајући ове књиге листањем од назад, тамо где су чињенице, њихова гола једноставност задовољила би љубитеље историје, али Михаило Вукас није писао за историчаре, писао је за све људе овог света, успео је да подигне људску вредност, људску судбину изнад чињеница, властитом имагинацијом створио је универзално уметничко дело.п> Књучно је питање овог дела:стронг>п> Да ли је истину заменила лаж?п> Ако јесте…п> Где, када, како ип> Зашто?п>див>