Једно је основно стање које код својих јунака у збирци Мирна времена описује Јакшић – страх. Бојазан у различитим степенима, од слабе узнемирености и неспокојства, преко необјашњиве, неразумљиве тескобе и потиштености до готово паралишућег страха. Понекад ће се његови јунаци плашити злих, мистичних, оностраних сила – ђавола и вештица, некад много реалнијих опасности – разбојника или болести или једноставно других, непознатих људи и различитих друштвених ситуација. Управо та до краја недокучива душевна узнемиреност, производ отуђености, представља основно осећање модерног човека. Сасвим је модеран и поступак којим Јакшић предочава психолошка стања својих јунака, јер се у више наврата скоро губи разлика између гласа јунака и гласа приповедача.
Црно мaче
Литија
Дaћa
Ах, матилда!
Светац који не помаже
Мистерије
Rosa, rosаe…
Страх
Демон
Пророштво
Нечиста кућа
Други тенор
Дубок је корен
Новац душогубац
Мали брат