У монографији је описан поступак пројекције хармоника спектра у циљу успостављања тонског фундуса који би био заснован на микроинтервалима – тонским односима познатим у позноантичкој и блискоисточној музичкој теорији, као и у теорији и пракси балканске провенијенције. Основна идеја била је да се укаже и разоткрије још увек неодређен и нелоциран момент силе којим би се покренула бицентрична природа музичког бића – реч је о преименовању и презначењу функције једног хармонско-мелодијског феномена на ритмички и метрички феномен.
Новооткривене поставке из ове монографије нашле су своје функционално место у ауторовој партитури композиције Батал, прелудијуми за гудачки оркестар која чини везу са монографијом, али и задржава пуну аутономност. Монографијом се даје веома битан допринос у изучавању предмета проблематике, првенствено новим приступом.