Места која волимо

Гојко Божовић је истрајни пратилац, али и актер савремене српске песничке сцене, што његова читања обележава позицијом саучесника, најпре по мерилу ближег разумевања које „стваралачка критика“ собом носи. Генерацијски и поетички распон обухваћен Божовићевим есејима о савременој српској поезији пружа широку и утолико репрезентативнију слику контекста којим се бави. Отворен за разлике (што је само друго име за самосвојности које уметност и чине) Божовић с једнаком пажњом пише о ауторима међусобно веома удаљеним у поетичком простору. Наћи ће се у књизи Места која волимо и есеји о песницима традиционалније изведеним, потом о ауторима што у равнотежи држе класичне и модерне вредности, као и оним радикалније праксе, па све до исписника овога песника и тумача. Божовић, у есејима прецизне и ефектно обликоване критичке реторике, тежи да сагледа обрисе целине једног сложеног тока, али и да га промисли у дубље постави у односу према епохалном окружењу.