Međustanica Lisabon

U siromašnoj hercegovačkoj porodici Todora Gordića, 1930. godine, rađa se deveto dete koje dobija ime Milan. Dečak odrasta bez majke, uz oca i ostalu braću. Od najranijih dana po svemu odskače od svojih vršnjaka. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, njegovu visprenost uočava bogati trgovac, Jozef Miler, i uz očev blagoslov odvodi ga sa sobom u Švajcarsku. Dečak dobija novi identitet, nemačko ime, Mihael Miler, i tamo nastavlja školovanje. Ubrzo, jedno za drugim, umiru njegovi usvojitelji i testamentom mu ostavljaju prilično bogatstvo. Na jednom naučnom skupu, Amerikanci mu nude izvanredne uslove za dalji istraživački rad i on se preseljava u Njujork, gde upoznaje naučnicu En Baruh koja će mu iz korena promeniti život. Ipak, i pored postojeće idile, Mihael neočekivano odlučuje da se vrati na ognjište, ne sluteći plamene jezike nove tragedije.

Kao i u svojim prethodnim knjigama, Dušan Savić i u najnovijem romanu Međustanica Lisabon nastavlja da se bavi dramatičim sudbinama, emotivnim notama, htenjima, bliskošću i razočaranjima... Izmaštane i oživljene likove oslikava u pojedinim istorijskim periodima, gde samo okvirno zahvata tragična vremena ratova, a o zločinu govori bez direktne osude. Savić je jezgro događanja ovog romana, nimalo slučajno, smestio u Bosnu i Hercegovinu, po njemu neiscrpnom polju umetničkog nadahnuća, ali i u Ameriku i centralnu Evropu... U književnosti nema garancija, kao ni u životu – tako je svaki pojedini slučaj jedinstven, koliko i literarno uverljiv. Zlo je ciklično i upravo je život taj koji se pobrine da nikad ne dobijemo sve odgovore. Dovodi nas na raskršća iznenadnih odluka, bez znakova, gde po instinktu sami biramo smer, nesigurni u neizvesnost pravog izbora.