
Ауторка разматра однос унутрашњости и спољашњости у архитектури као један од могућих индикатора комплексностисавременог архитектонског деловања. Архитектонски међупростор формулисан је као могућност суживота супротнихкарактеристика кроз трансформацију и настајање новог простора. Рад садржи исцрпан приказ досадашњих савременихтеоретских начела из области које дотичу поље архитектуре (социологија, филозофија, психологија).