Među drvećem

„Gledao sam tamne rikne knjiga, koje su se pred mojim očima utapale jedna u drugu, kao da su htele da kažu da su, na kraju krajeva, sve knjige u stvari jedno te isto: neodlučno traganje ljudi za svrhom“, kaže islandski pisac Girdir Elijason u pripovesti „Naočarka“, jednoj od četrdeset sedam kratkih priča sabranih u knjizi Među drvećem.

Elijason je pisac detinjstva, koje, u njegovom literarnom slučaju, traje čitav život: kontinuitet između deteta i odraslog čoveka jedna je od glavnih odlika njegovog svetonazora. Otuda i ove priče, često obojene tamnim, melanholičnim tonovima, odišu i nekom nadom, ne nadom u bolje sutra koliko nadom u bolje danas.

Elijason, koga već godinama smatraju velikim stilistom među savremenim islandskim spisateljima, dobitnik je prestižne islandske nagrade za književnost (2000), kao i književne nagrade koju dodeljuje Nordijski savet (2011).

„Četrdeset sedam početaka, četrdeset sedam novih, zasebnih napora koji moraju brzo dosegnuti svoj vrhunac i još brže zamreti u svom sutonu, da bi se, iz mraka koji, poput neosetnog intermeca padne na čitalačko oko, rodila nova zora, odnosno nova priča.“

– iz prikaza Vladimira D. Jankovića