МЕДИЈИ, УБИСТВО СТВАРНОСТИ

Измена статуса стварности посредством медијских технологија и резонанца експанзивног онтолошког ентитета медија са човековим сензоријалним и неуролошким системом, условиле су истраживање праваца последичних промена: супституцију хронолошке узаступности времена симултаном тренутношћу и укидање разлике између прошлости, садашњости и будућности; сажимање и нестанак географског простора; слабљење идентитета; корпоративну апропријацију и експлоатацију човекове онтологије као и структурно позиционирање медија у контексту друштвене владавине дискурзивног режима које је условило њихову комплетну делатност: систематско понашање и перформативне моделе.