Autor: Isak Njutn
Strana: 486
► Ostali detalji

Isak Njutn predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Njegovo delo Matematički principi prirodne filozofije postavilo je temelje klasične mehanike, a poslužilo je i kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Njutn je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Time je postalo jasno da jednostavni matematički zakoni mogu objasniti veliki broj naizgled nepovezanih fizičkih činjenica, pružajući nauci jednostavna objašnjenja za kojim je od davnina tragala. Pored toga, Njutnovo nastojanje na matematičkom opisu fizičkih pojava postavilo je standarde koje savremena fizika i dan-danas sledi.


SADRŽAJ

Predgovor autora čitaocu, 7
Predgovor autora za drugo izdanje, 10
Predgovor autora za treće izdanje, 10
Definicije, 11
Aksiomi ili zakoni kretanja, 22

KNJIGA I
O KRETANJU TELA, 37
Odeljak I. O metodi prvih i poslednjih odnosa veličina, pomoću kojih dokazujemo propozicije koje slede, 37
Odeljak II. O pronalasku centripetalnih sila, 47
Odeljak III. O kretanju tela po ekscentričnim konusnim presecima, 61
Odeljak IV. O pronalaženju eliptičnih, paraboličnih i hiperboličnih orbita iz date žiže, 71
Odeljak V. Kako pronaći orbite kada nije data nijedna žiža?, 77 Odeljak VI. Kako se pronalaze kretanja po datim orbitama?, 103 Odeljak VII. U vezi sa pravolinijskim usponom i silaskom tela, 110
Odeljak VIII. O pronalasku orbita po kojima kruže tela pod dejstvom bilo koje centripetalne sile, 119
Odeljak IX. O kretanjima tela po pokretnim orbitama i o kretanjima apsida, 124
Odeljak X. O kretanju tela po datim površinama i o recipročnom kretanju okačenih tela, 134
Odeljak XI. O kretanju tela koja teže jedno drugom sa centripetalnim silama, 147
Odeljak XII. O privlačnim silama sfernih tela, 173
Odeljak XIII. O silama privlačenja tela koja nisu sfernog oblika, 190
Odeljak XIV. O kretanju veoma malih tela koja, pod dejstvom centripetalnih sila, teže ka nekoliko delova bilo kog veoma velikog tela, 200

KNJIGA II
O KRETANJU TELA, 208
Odeljak I. O kretanju tela na koje deluje otpor koji je proporcionalan sa brzinom, 208
Odeljak II. O kretanju tela na koja deluje otpor proporcionalan kvadratu njihovih brzina, 216
Odeljak III. O kretanju tela pri otporu koji je delimično proporcionalan sa brzinama i delimično sa kvadratom tih brzina, 237
Odeljak IV. O kružnom kretanju tela u otpornim sredinama, 245
Odeljak V. O gustini i sabijanju tečnosti i o hidrostatici, 251
Odeljak VI. O kretanju klatna pri otporu, 263
Odeljak VII. O kretanju tečnosti i o otporu koji deluje na bačena tela, 285
Odeljak VIII. O kretanju koje se prostire kroz tečnost, 321
Odeljak IX. O kružnom kretanju tečnosti, 335

KNJIGA III
SISTEM SVETA, 347
Pravila rasuđivanja u filozofiji, 348
Fenomeni ili pojave, 350
Propozicije, 354
Opšta sholija, 481